Круг

Сви смо исти?

sd | 30 Oktobar, 2016 16:15

Управо сам прочитала беседу Гаврила Стефановића Венцловића под називом Свима и свакоме где аутор говори о томе како смо сви исти, тј. како сви имамо иста права, одн. могућности. Било да смо стари или млади, грађани, варошани или сељани, мали или велики, копачи или орачи, господари или слуге, трговци или занатлије, мушкарци или жене (набројани су још неке групе људи, али сматрам да су они за 21. век ирелевантни). Дакле, свима нама сунце једнако сија и киша нас једнако служи, дан и ноћ нам исто траје, исти смо у здрављу, одн. нездрављу, животу или смрти.

Сложила бих се са свиме овиме. Оно што је мене навело на размишљање јесте део када аутор спомиње здравље. Наравно да смо сви исти у смислу да се сви некад разболимо, да нико није имун на све болести, али оно у чему нисмо исти јесте лечење. Сматрам да ћемо се сви сложити овде. Дакле, данашња ситуација би се могла окарактерисати као: Мало новца и гвоздена врата отвара. До сада сам имала прилике да видим на хиљаде објава на фејсбуку или чланке у новинама где људи, очајни, немајући друге могућности, моле странце да им помогну, уздајући се у њихову емпатију, па чак и сажаљење. Увек ми буде жао тих људи, али негде дубоко у себи осећам олакшање јер нисам ја на тој слици, или неко од мојих вољених, јер знам какав би био исход таквог подухвата. Моја поента је да би дражава требало да плаћа лечење сваког свог држављанина. Здравље не би требало да се купује. Схватам да многи људи који на овај начин прикупљају новац то угл. раде јер је у питању лечење у некој страној држави и онда је као хајде прихватљиво да се такво лечење плаћа, али то онда отвара питање - шта је са лекарима у Србији, шта је са медицинском опремљеношћу у овој земљи? Но, не бих залазила у то јер нисам стручњак, већ само мало размишљуцкам, а и прва ми је објава тако да мислим да ћу овде стати.